VAŠ LUKA

Znate ono kad neko postane zvezda pa onda ga pitaju:“A šta ste vi radili pre nego što ste postali poznati“?, a on/ona odgovara:“Pa vukao sam džakove cementa“ ili „Radila sam kao kelnerica“ (to uglavno važi za inostranstvo pošto su ovde kod nas svi naprasno postali poznati, kao da su bez prošlosti)... I moja mama onda kaže:“Eto vidiš kako su oni“... I sad se ja razmišljam, šta ću ja da kažem kad postanem poznat (ha,ha,ha...lupam)...
Pa evo recimo, prve pare sam zaradio perući kosu našim dance pevačicama (kako to jadno zvuči)...Pošto sam išao u gimnaziju i vandredno u srednju frizersku tako sam zaradio prvi bakšiš... Moja šefica Ljilja me je jako volela (a i ja nju) pa mi je uvek davala više nego ostalim učenicima u salonu. Nije to bilo malo uopšte... Kada bih u subotu popodne dolazio sa prakse u džepovima su šuškale parice... A tek tokom leta... Kasnije pošto sam završio sa praksom nikada nisam nastavio time profesionalno da se bavim iako sam imao i previše ponuda...
Pa sam onda isto u srednjoj (za vreme raspusta) radio kao kondukter. E to je bilo strasno. U vreme kada je GSP u Beogradu bio u haosu, ja sam trčkarao po autobusima i prodavao karte... Ponašao sam se kao kontrola, ljudi su morali da vade karte da me uvere da ih imaju... Ko zna šta su mislili o klincu koji je glumio strogoću...
Pa sam onda prodavao knjige na sajmu knjiga u Budvi. Kuku, to vam je grozno. Ja se popalio, kako što bolje da se upoznam sa svim knjigama, da budem najbolji prodavac, da znam da preporučim... I sve bi bilo dobro da sam imao kome da ih prodam... Nisu baš ljudi raspoloženi da čitaju (iako neki tvrde drugačije), a pošto sam radio na procenat to je bila propast, još malo da bankrotiram zbog knjiga... Tako da sam to napustio
Zamalo da zaboravim da sam bas lep novac zarađivao od komšije, dede koji ima dobu francusku penziju pa mu nije bilo žao da plati da mu neko pokosi travu ili odveze smeće...
A vi, da li ste radili ili radite nešto zanimljivo?
Šta hoćete sutra, tursku, Nes, čaj..... ma napraviću vam šta god budete želeli
Samo svratite,
Luka

Kao što sam pisao ja radim (u jednoj marketing agenciji) i već sam počeo da shvatam težnu svega toga. Kada ti dobar deo dana ode na to, shvatiš svu bezbrižnost školskih dana....
Nego, verovatno većina vas na poslu ima nadređenog/u i znate da je njih teško voleti... Nađe se poneko da kaže da mu je šef super, ali to sigurno trenutno nisam ja. Moja šefica je inače do pre par meseci radila ovaj moj poosao (ja tad nisam ovde radio), ali je napredovala (kako nemam pojma) i sada se malo iživljava nad zaposlenima.
Jao znate ona je stalno neraspoložena, jao boli je glava, jao baš je nešto dan težak, jao ugasite klimu da se ne ukoči, jao:“Jel i vama loš dan“? Ma daj glupačo, nije tebi vruće, nije tebi loše, tebi samo treba seks, ajde više da te kresnem tu u kupatilu pa da nabaciš osmeh na lice.... rekao bih ja da mi se ne povraća od nje... Ima tu negde oko 30 godina, saznao sam da je do pre 3 godina bila jako debela, ali sada izgleda normalno...
Znam da nema dečka, pa ko bi je i hteo ovakvu čangrizavu.... Non stop je ona u nekoj svađi sa nekim.... i na mene je vikala nekoliko puta, pošto je nešto ispala kriva jer joj ja nisam nešto rekao...A onda se posle izvinjava, kao:“Ja još ne shvatam da si ti nov“ ili „Ma morala sam malo da vičem na tebe zbog ostalih“... O Bože...“Ma viči, samo nemoj da se izvinjavaš, tako si jadna“... šta bih trebao da kažem:“Ma u pravu si samo ti viči, kad god te zasvrbi ona stvar ti malo viči na mene, možda će ti biti bolje, a ako ti baš bude loše možda se i smilujem da ti „dam“.... Ipak koliko neki imaju problema sa njom meni je super, znam ja s njom, ali svejedno morao sam da vam napišem nekoliko rečenica o njoj.... Videćemo šta će sve sa nama biti.
Pozdravlja vas vaš Luka!

Evo samo što sam ušao u kuću, izrezao lubenicu uspeo da isprljam svoju Dsquarded maijcu …(Mozak radi dva obrtaja na sat), ali reko ipak da napisem kako je bilo večeras na beogradskim splavovima... Skupilo se društvo staro... Družim se sa mojom Maki, Dacom i Nikolom još od srednje škole pa smo se večeras uputili malo da se izludiramo... Daca raskinula sa dečkom pa da i to proslavimo... Svi da se bacimo u promet... Ja se sredio ko da idem na dodelu Oskara, Maki takođe, a ovo dvoje opušteno.... Onda sam i ja obukao moje japanke i malo smo se ujednačili... (Inače uvek ponesem po jednu majicu i obuću da se nađe) Prvo smo otišli do Otarda... Atmosfera je bila prilično mrtvačka, a tek kada su počeli sa nekim ludačkim svetlima kako bi osvetlili dve prilično loše plesačice koja su bile blizu nas pobegli smo glavom bez obzira... Pre toga sam sreo drugaricu Jelenu sa još jednom koleginicom s faksa pa dok sam provalio da li ima dečka prošlo je tu... Potom do Akapulka, ništa ni tamo... Nije nam se svidelo.... Kažu ovo moji:”Ajmo do Sound-a”.... O bože koji preokret.... Međutim završili smo na Prestižu i kao i uvek nabasali na Allegro bend (već nas znaju.. prošli put smo tražili 4 puta jednu pesmi i odsvirali su nam 4 puta...carevi)... Naše bure (koje služi kao sto) je bilo najveselije...Nije baš bilo neke dobr prilike za muvanje... Neka starija me stalno gledala ali mi se nije svidela.... Igrali smo dok se nismo smorili, a onda kućici.... Naravno ludnica uvek bude u kolima na povratku kući kada muziku može da čuje pola grada.... Sve u svemu prosečan izlazak, ali nadprosečan doživljaj daje moje društvo koje obožavam.... (Evo pojedoh i lubenicu, umazao sam se ko svinja)...Ajde ćaos!
Luka

Da li ste se vezali za neki blog u smislu da ga redovno pratite, da možete da se pronađete u nečijim pričama, da jedva čakate nešto novo... Ja sam još pre godinu dana posetio blog markomania.blog.hr, međutim to mi nije nešto bilo interesantno. Pre otprilike 3 meseca na jako čudan način saznao sam da jedan moj kolega s fakulteta piše taj blog i počeo sam da ga pratim. Iako nekad njegove priče nisu bile po mom ukusu redovno sam ga pratio i preko arhive upoznao se sa onim što je pisao u protekle dve godine. Šok je usledio kada je on pre nekoliko sati objavio da neće više pisati blog iz raznih razloga, a takođe je naveo da mu je blog mnogo ušao u život....
Da šok bude veći tek danas sam video neke slike od prošle godine i shvatio da ga ja poznajem. Baš je to čudno. Njegov blog je bio „krivac“ što sam ja počeo da pišem svoj... Zanima me zašto je to učinio.

Da li ste nekada slagali? Pa naravno da jeste. Neko zna da laže bolje, neko nema pojma. Čak bih se usudio da kažem da smatram da dobro slagati znaju samo sposobni ljudi. Laž može da bude ok u nekim situacijama.

Međutim da li vi provaljujete koliko lažljivih stvorova ima oko nas. Ne to nisu oni koji koriste laž kad je nešto stvarno bitno, kad treba da se izvuku (pa znate te situacije)... Nego kojima je laž postala osnovno sredstvo življenja. A zašto lažu? E pa i ja bih to voleo da znam. Evo primera. Kada sam polagao prijemni posle srednje škole bio sam prvi posle crte za budžet. Tu sam se ja mnogo iznervirao, naravno ipak sam ušao na budžet jer su neki odustali, a i lista je malo proširena. I sad sretnem ti ja nekog dečka kasnije tokom prve godine i hvali se on:“Ma ja sam ti bio prvi posle crte za budžet, bio sam 61.“... E zamislite, a ja bio 61. E kad samo pomislim šta je taj izmišljao...kao ići će on u inostranstvo, razne gluposti... Ma boli me uvo, nego mene nervira što ja ne mogu odmah da skontam kad neko laže... Ovog (bio je iz Čačka) sam provalio tek kada je rekao ovo, za šta sam 100% znao da nije istinito...

Imao sam jednu drugaricu koja je takođe notorni lažov... Ona iz čista mira kaže kako je za vikend bila u nekoj diskoteci koja se u tom trenutku renovira, kao bilo je super... i kad joj kažemo da nije mogla tu da bude, ona kao:“Ma otkud znam gde sam bila, brat me vozio“, ili kao bila je ona negde, a mi (moje društvo) počnemo da opisujemo to mesto (lupamo, spominjemo neke fontane...izmislimo), a ona sve kao:“Da, da, baš je super fontana“.

Mogu tek da mislim koliko ima laganja na Internetu... I što mi je najčudnije ti „lažljivi stvorovi“ kad ih provališ i kažeš im, oni ništa...uvek nešto smisle... Pa ja bih u zemlju propao.

Mislim da je to i do vaspitanja. Ne kažem ja da nikada nisam pomislio da nešto malo začinim, ali rekao sam sebi:“Luka kad budeš morao da izmaštavaš život onda bolje da se ubiješ“...

Ajde svratite opet sutra na kaficu,

Vaš Luka

Dakle kao što sam rekao (mislim pisao) ja sam Luka. Imam 22 godine (još uvek) i izluđuje me kada posle samog rođendana počnu da mi dodaju još jednu godinu... skoro da sam se navikao da imam 23 (a tek treba da napunim), a moja mama je već počela da spominje 24. Ne znam šta im to znači... Nije to zato što izgledam starije, nego valjda žele da istaknu da bi trebao da budem ozbiljniji. Rodio sam se u Hrvatskoj, preživeo sve i svašta, živeo svuda i svagde i sada sam konačno u Beogradu.
Kada me pitaju koji mi je najveći životni strah iz stopa mogu da odgovorim da je to gubitak kuće, ponovno seljenje, gubitak člana porodice. Neko bi rekao da sam se na to već navikao, ali zapravo je svaki put milion puta teže.
Završio sam gimnaziju, višu školu i sada sam na fakultetu (evo sad u oktobru krenuću u četvrtu godinu). Uvek sam bio uspešan u školi, ali ne među najboljima... U srednjoj jaka četvorka na fakultetu jaka osmica. To mi je dovoljno i mislim da toliko zaslužujem. Smatram da sam snalažljiv i to mi je uvek pomagalo na kontrolnima, pismenima, ispitima... Tako da ne učim mnogo i uvek se izvlačim na to da ja pratim na času (predavanju) i tako već godinama... Ni sam nisam siguran da li je to istina ili laž...
Pre nekoliko meseci počeo sam i da radim... Jedva sam preživeo junski ispitni rok uz posao, ali sam odlučan da i u četvrtoj godini nastavim da radim... Šta ću kad mi trebaju pare.
Nemam devojku, ali mi nedostaje da je imam.
Imam dosta prijatelja i trenutno sam prilično zadovoljan svojim životom.
Ipak nešto nedostaje.

To sam ja,
Vaš Luka

Zdravo. Ja sam Luka. Drago mi je. Ovo što upravo čitas su moje prve reči na ovom blogu. Nadam se da ovo neće biti tvoja prva i poslednja poseta “mojim” stranicama. Nadam se da ću biti dovoljno interesantan i da će ti biti interesantno da podelim s tobom neka moja životna razmišljanja. Ovo je za početak. Šaljem ti veliki pozdrav! I jako bih voleo da svratiš i sutra kada će te čekati nešto novo...